Galeb Nikačević Hasci-Jare

Agelast podcast

About the show

Najstarija priča na svetu je mit o potrazi. Čovek otkako postoji, on traga. Traganje može da bude prostorno, ali traganje može da bude i unutrašnje. Tragamo za srećom, za identitetom, tragamo pokušavajući da odgovorimo na mnoga pitanja. Kroz razgovore i putovanja, ovo je moja potraga, moj pokušaj da pobegnem od besmisla.Agelast podcast je projekat Galeba Nikačevića.

Newest episodes

„Svakog dana videli smo 16 izlazaka i zalazaka Sunca.” | Daniel Tani, NASA astronaut | Agelast 372

Nov 8, 2026 2 hr 3 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Naš gost ove nedelje je inženjer i astronaut NASA, Daniel Tani! Živeo je preko 4 meseca na ISS-u (Međunarodnoj svemirskoj stanici), tačnije 131 dan, imao je preko 39 sati EVA, to jest rada u otvorenom svemiru u 6 svemirskih šetnji, na dve velike misije i spada u generaciju astronauta koji su među poslednjim leteli tokom legendarnog Space Shuttle programa. Sam Daniel Tani je rođen u porodici japanskih imigranata, u Sjedinjenim Državama, a njegovi roditelji su deo detinjstva proveli u kampu za internaciju Japanaca tokom Drugog svetskog rata. Njegov put do NASA-e nije bio pravolinijski, niti je počeo sa idejom da će jednog dana otići u svemir.Od školovanja i inženjerskog obrazovanja, preko rada u industriji, do selekcije za NASA-in program astronauta, razgovarali smo o tome kako se gradi karijera koja vodi do svemirskih misija ali i o tome šta se zapravo događa kada se nađete u centru izuzetno složenih tehničkih operacija.Daniel Tani učestvovao je u misijama Space Shuttlea i dugotrajnim ekspedicijama na Međunarodnoj svemirskoj stanici, uključujući rad na njenoj izgradnji i održavanju. Pričamo o inženjeringu, riziku, donošenju odluka i iskustvu koje je teško preneti nekome ko nikada nije napustio Zemlju. Ova epiozoda ne bi bila moguća bez naših partnera A1 Srbija i platforme #boljionline. Takođe želimo i da se zahvalimo ambasadi Sjedinjenih Američkih Država. Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagra...

Nobelova nagrada | Opservatorija u dubinama antarktičkog leda | dr Nikola Veselinović | Agelast 371

Nov 1, 2026 1 hr 53 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobio je Francis Halzen za ključni doprinos izgradnji opservatorije IceCube na Južnom polu i otkrivanju neutrina visoke energije koji potiču iz kosmičkih izvora. Šta to, uopšte, znači?Neutrini su elementarne čestice koje u ogromnom broju prolaze kroz Zemlju, naše telo i gotovo sve što poznajemo, a da pritom uglavnom ne ostavljaju nikakav trag. Upravo zato su toliko teški za proučavanje i utoliko dragoceniji za razumevanje univerzuma. Kada ipak uspeju da ih registruju, fizičari mogu da dobiju informacije o procesima u udaljenim galaksijama, okolini crnih rupa i drugim ekstremnim kosmičkim okruženjima, do kojih ne mogu lako da dođu posmatranjem svetlosti.Da bi uhvatili čestice koje gotovo nikada ne stupaju u interakciju sa materijom, naučnici su hiljade detektora postavili duboko u antarktički led, u instrument koji obuhvata približno kubni kilometar. Kada neutrino konačno ostavi merljiv trag, taj signal može da pomogne u rekonstrukciji njegovog porekla.Naš gost ove nedelje je Dr Nikola Veselinović. On nije samo fizičar koji može da objasni šta su neutrini, već se profesionalno bavi eksperimentalnim istraživanjem čestica i kosmičkog zračenja. Radi u Institutu za fiziku u Beogradu, u Niskofonskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku. Doktorirao je 2018. na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a tema njegove disertacije bila je realizacija detektorskog sistema u podzemnoj laboratoriji za proučavanje solarne modulacije kosmičkog zračenja u heliosferi. Njegov rad nije samo bavljenje teorija...

Saša Dragojlo: „Priča o projektu 'Jadar' je suština ne samo današnjeg režima u Srbiji, već i sveta.” | Agelast 370

Oct 24, 2026 2 hr 41 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U novoj epizodi gost nam je istraživački novinar za kojeg, ako niste do sada čuli, onda ste sigurno u poslednje dve nedelje imali priliku da se upoznate sa njegovim radom. Pre nekih desetak dana BIRN je objavio intervju „Ispovest iz Ćacilenda", koji je vodio upravo naš gost, Saša Dragojlo. Ubrzo nakon toga, objavili smo, u okviru naše Agelast produkcije dokumentarni film „Litijumokratija", o projektu u dolini reke Jadar kompanije Rio Tinto, a autor i reditelj filma je takođe Saša Dragojlo. Doneo nam je i priču o proizvodnji i izvozu oružja Izraelu tokom genocida u Gazi, ali i niz drugih priča koje se bave korupcijom, krijumčarenjem ljudi i eksploatacijom radnika. Radio je za Insajder i Balkan Insight, a autor je i nekoliko velikih dokumentarnih priča. Višestruko je nagrađivan za istraživačko novinarstvo, dobitnik je nagrade „Dušan Bogavac", za etiku i hrabrost u novinarstvu, kao i nagradu „Dejan Atanasijević" za istraživanje o izvozu oružja u Izrael. Linkovi za epizode o kojima smo govorili u podkastu. Pod istim naslovima ih možete naći i na svim podkast platformama: Pogledajte dokumentarni film „Litijumokratija": https://www.youtube.com/watch?v=Ljd52k2Rdj0 BIRN I „Ispovest iz Ćacilenda": https://www.youtube.com/watch?v=UOdGKTpDPRQ Prvo gostovanje Saše Dragojla kod nas: https://youtu.be/mZyWG7vBxoQ?si=ymqnos3TWy1nxeokGostovanje organizacije „Krov nad glavom": https://youtu.be/mAOEVu-mRuE?si=g6edb-0YVA5eBJ4EEpizoda o lokalnim medijima: https://youtu.be/RVLc93ypz-4?si=o5roE4W025sTrt06 Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple p...

Similar podcasts

天真不天真杨天真本真

АХУЛИНЕТ Соня Шац, Оля Кравцова

Game Theory Game Theory

Trash Taste Podcast Trash Taste Podcast

The Smoking Tire Zack Klapman, Matt Farah

Kinda Funny Gamescast: Video Game Podcast Kinda Funny

CRIME TIME I کرایم تایم room 13

THIS CAR POD! with Doug DeMuro & Friends! Doug DeMuro

All episodes

The newest 50 of 400 episodes

„Svakog dana videli smo 16 izlazaka i zalazaka Sunca.” | Daniel Tani, NASA astronaut | Agelast 372

Nov 8, 2026 2 hr 3 min

Nobelova nagrada | Opservatorija u dubinama antarktičkog leda | dr Nikola Veselinović | Agelast 371

Nov 1, 2026 1 hr 53 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobio je Francis Halzen za ključni doprinos izgradnji opservatorije IceCube na Južnom polu i otkrivanju neutrina visoke energije koji potiču iz kosmičkih izvora. Šta to, uopšte, znači?Neutrini su elementarne čestice koje u ogromnom broju prolaze kroz Zemlju, naše telo i gotovo sve što poznajemo, a da pritom uglavnom ne ostavljaju nikakav trag. Upravo zato su toliko teški za proučavanje i utoliko dragoceniji za razumevanje univerzuma. Kada ipak uspeju da ih registruju, fizičari mogu da dobiju informacije o procesima u udaljenim galaksijama, okolini crnih rupa i drugim ekstremnim kosmičkim okruženjima, do kojih ne mogu lako da dođu posmatranjem svetlosti.Da bi uhvatili čestice koje gotovo nikada ne stupaju u interakciju sa materijom, naučnici su hiljade detektora postavili duboko u antarktički led, u instrument koji obuhvata približno kubni kilometar. Kada neutrino konačno ostavi merljiv trag, taj signal može da pomogne u rekonstrukciji njegovog porekla.Naš gost ove nedelje je Dr Nikola Veselinović. On nije samo fizičar koji može da objasni šta su neutrini, već se profesionalno bavi eksperimentalnim istraživanjem čestica i kosmičkog zračenja. Radi u Institutu za fiziku u Beogradu, u Niskofonskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku. Doktorirao je 2018. na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a tema njegove disertacije bila je realizacija detektorskog sistema u podzemnoj laboratoriji za proučavanje solarne modulacije kosmičkog zračenja u heliosferi. Njegov rad nije samo bavljenje teorija...

Saša Dragojlo: „Priča o projektu 'Jadar' je suština ne samo današnjeg režima u Srbiji, već i sveta.” | Agelast 370

Oct 24, 2026 2 hr 41 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U novoj epizodi gost nam je istraživački novinar za kojeg, ako niste do sada čuli, onda ste sigurno u poslednje dve nedelje imali priliku da se upoznate sa njegovim radom. Pre nekih desetak dana BIRN je objavio intervju „Ispovest iz Ćacilenda", koji je vodio upravo naš gost, Saša Dragojlo. Ubrzo nakon toga, objavili smo, u okviru naše Agelast produkcije dokumentarni film „Litijumokratija", o projektu u dolini reke Jadar kompanije Rio Tinto, a autor i reditelj filma je takođe Saša Dragojlo. Doneo nam je i priču o proizvodnji i izvozu oružja Izraelu tokom genocida u Gazi, ali i niz drugih priča koje se bave korupcijom, krijumčarenjem ljudi i eksploatacijom radnika. Radio je za Insajder i Balkan Insight, a autor je i nekoliko velikih dokumentarnih priča. Višestruko je nagrađivan za istraživačko novinarstvo, dobitnik je nagrade „Dušan Bogavac", za etiku i hrabrost u novinarstvu, kao i nagradu „Dejan Atanasijević" za istraživanje o izvozu oružja u Izrael. Linkovi za epizode o kojima smo govorili u podkastu. Pod istim naslovima ih možete naći i na svim podkast platformama: Pogledajte dokumentarni film „Litijumokratija": https://www.youtube.com/watch?v=Ljd52k2Rdj0 BIRN I „Ispovest iz Ćacilenda": https://www.youtube.com/watch?v=UOdGKTpDPRQ Prvo gostovanje Saše Dragojla kod nas: https://youtu.be/mZyWG7vBxoQ?si=ymqnos3TWy1nxeokGostovanje organizacije „Krov nad glavom": https://youtu.be/mAOEVu-mRuE?si=g6edb-0YVA5eBJ4EEpizoda o lokalnim medijima: https://youtu.be/RVLc93ypz-4?si=o5roE4W025sTrt06 Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple p...

„Studentski pokret uživa jako veliko poverenje građana u Srbiji” | Gazela Pudar Draško | Agelast 369

Oct 18, 2026 1 hr 43 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Kada govorimo o krizi demokratije, ona se ogleda, pre svega, na tri nivoa: 1. Gubljenje poverenja u izbore i izborne procese, 2. Njih prati pad poverenja u institucije, koje su direktno povezane sa ekonomskom krizom i 3. Izostanak političke efikasnosti, to jest, naše vere da naš glas, naše mišljenje ima vrednost, težinu i da svako od nas ima izvesni uticaj u društvu u kojem živimo.Ako prepoznajemo ove simptome, onda se postavlja pitanje — kako vratiti poverenje u ove tri stvari? Koji su procesi, postupci, kako se oslobađamo tih stega mi, a kako oslobađamo institucije? Koje su to demokratske inovacije i na koji način se implementiraju?Sa druge strane, u susret izborima vidimo i jedan veliki društveni i politički presedan, a to je da se društveni pokret politički artikuliše. Da imamo studentski pokret koji ima horizontalnu raspodelu moći, a da je istovremeno dugotrajan i efikasan, ne daje vlasti lice koje mogu da targetiraju, a sa druge strane uspevaju da uhvate zamajac sa političkom artikulacijom koja se manifestuje kao konkretna opcija za glasanje u vidu studentske liste.Šta god da budu izborni rezultati, prisustvujemo istorijskom trenutku koji će se svakako izučavati u budućnosti, a o svemu ovome razgovaramo sa našom novom goščom, Gazelom Pudar Draško, političkom sociološkinjom, višom naučnom saradnicom i direktorkom Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Njen rad je usmeren na teme političke sociologije kao što su društveni angažman, participativne inovacije, društveni pokreti i uloga intelektua...

Kako muzika male zemlje može da postane globalni fenomen | Sigtryggur Baldursson | Agelast 368

Oct 14, 2026 53 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U drugoj i poslednjoj epizodi našeg mini serijala sa SHIP muzičkog festivala, show case i konferencije dolazi dragulj za muzičke sladokusce. Jedan od najznačajnijih muzičara iz Evrope koji stoji iza neverovatno velikih projekata. Bend kojim se proslavio je sredinom osamdesetih i koji je premijerno međunarodnoj sceni otkrio tada nepoznatu pevačicu — Bjork. Njegovo ime je Sigtryggur Baldursson, poznatiji samo kao Sigi, bubnjar i jedan od osnivača benda The Sugarcubes. Jedan je od ključnih učesnika islandske pank i postpank scene iz koje je izrastao dobar deo tamošnje muzičke kulture. Sa Björk je svirao još u grupi KUKL, pre međunarodnih turneja, naslovnih strana i uspeha pesme „Birthday“. U vreme kada su bendovi, pesnici i umetnici u Rejkjaviku delili publiku, sarađivali i osnivali sopstvene izdavačke kuće. Njihov kolektiv zvao se Smekkleysa — „Loš ukus“.Godinama kasnije, Baldursson je vodio organizaciju za promociju islandske muzike u svetu. Tokom njegovog mandata uspostavljen je i fond za podršku njenom izvozu. Uz iskustvo muzičara koji pokušava da dopre do publike, stekao je i iskustvo u stvaranju uslova da to uspe drugima. Tako su do nas došli izvođači poput GusGus, Sigur Ros, Ben Frost ili Solstafir. Njegova biografija otvara pitanje koje se tiče i nas: šta je potrebno da bi iz jedne male sredine stalno dolazila zanimljiva muzika? Gde ljudi uče da sviraju, gde mogu da nastupaju, ko im objavljuje ploče i kako finansiraju prvu turneju? Koliko prostora imaju da probaju nešto za šta se još ne zna hoće li imati publiku? Lako je...

„Mafija se stvara u vakumima kada države nema" | Vuk Cvijić, novinar i urednik | Agelast 367

Oct 11, 2026 1 hr 50 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Vuk Cvijić je jedan od naših najznačajnijih istraživačkih novinara i urednika. U karijeri koja se proteže skoro punih 30 godina, pratio je sudske procese, mafijaška ubistva, progone aktivista Otpora, promene 2000. godine, suđenje Arkanu, rast Zemunskog klana, nestanak Stambolića, ubistvo generala Buhe. Tokom akcije Sablja pisao je o ljudima koje vidimo danas uz vlast. Nakon ubistva premijera, pratio je dolazak Šarića, a potom i ubistva Zorana Vukovića Vuka, potom Zorana Nedovića — Šoka, ubistva telohranitelja Andreja Draškovića... Od 2012. godine prati povratak huligana na vlast, lažne korupcijske istrage, kako osobe koje su izazivale nerede tokom hapšenja Šljivančanina danas vidimo u Ćacilendu. Zatim cele afere sa navijačkim grupama Janjičari, a potom i Belivuka, ubistvo Saleta Mutavog, a na kraju i kriminalizaciju MUP-a. Ubrzo nakon toga prati početak pritiska na medije čiju kulminaciju vidimo danas. Doneo je velike priče o Jovanjici, uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću, kao i priču o smrti Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici 2024. godine, brata osumnjičenog za nestanak male Danke. Bio je prisluškivan, dobijao je i dobija pretnje redovno. O svim ovim, ali i mnogim drugim slučajevima koji svedoče o kontinuitetu razvoja „mafijaške države" u Srbiji razgovarali smo u ovoj epizodi. Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš Kor...

„Nikada nećemo dozvoliti tržištu da diktira sadržaj na KEXP” | Kevin Cole | Agelast 366

Oct 7, 2026 1 hr 18 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Nedavno smo bili u predivnom Šibeniku gde smo ponovo posetili muzičku konferenciju i showcase „SHIP", sa kojima smo, ovoga puta napravili jednu lepu saradnju čiji rezultat su dva posebna izdanja Agelast podcasta. U prvom od ta dva ugostili smo legendu radijske scene Sijetla, Amerike, ali i celog sveta, jer je jedno od najprepoznatljivijih lica čuvenog radija KEXP‼️ U pitanju je niko drugi do DJ Kevin Cole‼️ Pre nego što bi objavio novu pesmu, Prins je znao da je donese Kevinu Coleu da je pusti u klubu First Avenue u Mineapolisu. Zatim bi sišao među ljude i slušao kako zvuči na velikom ozvučenju, uz reakcije publike. Posle bi Kevina pitao šta misli o pesmi, aranžmanu i miksu.Gost nove epizode Agelasta je čovek čijem je muzičkom izboru verovao i Prins — DJ Kevin Cole, jedno od ključnih imena u razvoju KEXP-a.Za one koji ga ne poznaju: KEXP je nezavisni radio iz Sijetla, podržan donacijama slušalaca, čiji su snimci živih nastupa, „Live on KEXP“, postali globalni muzički fenomen, kao što se to nedavno desilo sa Angine de Poitrine. Hiljade nastupa i milijarde pregleda na YouTube-u pretvorile su radijski studio u međunarodnu pozornicu. Za izvođače, priliku da njihova muzika stigne daleko izvan lokalne scene; za publiku, mesto na kojem otkriva bendove, jezike i zvukove koje možda nikada ne bi potražila.U tome je i kulturni značaj KEXP-a: izgradio je poverenje publike u muzički izbor, a otkrivanje muzike učinio zajedničkim iskustvom ljudi širom sveta.Kevin je više od pedeset godina deo te kulture — od klupske scene Mineapolisa do dugo...

„Odlučili smo se za izborni sistem koji je trebalo da spreči ono što nam se desilo" | prof. dr Dušan Spasojević | Agelast 365

Oct 4, 2026 2 hr 14 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ 25. oktobra nas čekaju vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, a najkasnije do 28. decembra moraju da budu održani i predsednički izbori. Dobro je poznato da ove izbori svi doživljavaju kao o ključnu raskrsnicu koja će nam, bez obzira na konačan ishod, dramatično odrediti dalji tok društvenog i političkog života. Zato je važno da se malo bolje upoznamo sa našim izbornim i političkim sistemom u kojem živimo. Izbor političkog sistema, da li je predsednički, kao u Americi ili parlamentarni kao u Nemačkoj ili Engleskoj ili neki od mešovitih sistema, kao što je u Francuskoj ili Holandiji, zapravo je davanje odgovora na pitanje kako raspodeljujemo moć. Sa druge strane, kada jednom utvrdimo koje su nam ključne institucije u društvu, kroz izborne sisteme odlučujemo ko će i na koji način njima upravljati. Ovi sistemi su imali svoj razvojni put i važni su za razumevanje, ne samo njihove prirode, već i u razumevanju kontinuiteta ključnih linija društvenih podela. Koje su to teme koje su nam važne i zašto su nam važne baš te teme, a ne neke druge? Zašto određeni delovi društva glasaju kako glasaju i kakve veze rast populizma ima sa kontinuitetom tih ideja i duboljom političkom polarizacijom od 2012. godine na ovamo? Kako je sistem koji smo izabrali nakon promena 2000. godine, doživeo ono za šta je bio dizajniran da se nikada ne dogodi? Kako smo uopšte došli do te ključne stavke i zašto je važno današnje izborne sisteme razumeti iz ugla prvih višestranačkih izbora u Srbiji 1990. godine nakon više od četiri decenije jednopartijskog sistema...

Astrobiologija: Da li život može da postoji izvan Zemlje? | prof. dr Tanja Berić | Agelast 364

Sep 27, 2026 2 hr 11 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Tokom jednog razgovora sa kolegama, fizičar Enriko Fermi postavio je pitanje — gde su svi? Iz ovog jednostavnog pitanja rođen je Fermijev paradoks. Misterija „velike tišine" je jedno od najvećih pitanja poznatih čoveku. Pisac naučne fantastike, Artur Klark je rekao: „Postoje dve mogućnosti. Ili smo sami u svemiru, ili nismo. Obe su podjednako zastrašujuće.“ Vremenom se kroz pokušaj da odgovorimo na ova velika pitanja rodila naučna disciplina — astrobiologija. Kao jedna zaista interdisciplinarna oblast koja zahteva veoma široko polje znanja i veština da bismo uopšte imali mogućnost da se približimo ovom problemu, razvila je prostor da različite naučne oblasti izađu van sfera njihovog delovanja. Jedna od takvih disciplina koja u poslednje vreme pokazuje najviše potencijala je mikrobiologija. Otkrićem bakterija koje su „ekstremofili", to jest, bakterija koje mogu da opstanu i da se razmnože u ekstremnim uslovima poput veoma hladnih, toplih ili kiselih sredina, pod ogromnim zračenjem ili bez vode i vazduha, shvatili smo da postoje živa bića na našoj planeti koja mogu da nam pomognu da otkrijemo „signature" života van planete Zemlje ili da simuliramo u laboratorijskim uslovima poznate ekstremne uslove na drugim planetama i eksperimentalno utvrdimo da li je i u kom obliku život na njima moguć. A naša gošća u ovonedeljnoj epizodi je prof. dr Tanja Berić, mikrobiološkinja sa Biološkog fakulteta u Beogradu i osnivačica Laboratorije za eksperimentalnu astrobiologiju pri Institutu za fiziku u Beogradu. U ovoj epizodi govorili smo upravo...

Požar u Deliblatskoj peščari je bio najveći u istoriji Srbije | dr Slobodan Milanović | Agelast 363

Sep 20, 2026 1 hr 56 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U Deliblatskoj peščari u avgustu mesecu dogodio se požar koji je premašio najveći zabeleženi požar na tom terenu u istoriji, a koji se desio 1996. godine kada je izgorelo nešto više od 3500 hektara površine, a od toga nekih 2200 hektara šume. U ovom iz 2026. godine izgorelo je više od 15000 hektara površine i time postao najveći požar u našoj istoriji.Požari postaju sve učestaliji, ne samo u Srbiji, već širom sveta. U kombinaciji sa klimatskim promenama kreiraju takozvanu „spiralu smrti" i pretpostavlja se da prvi put u istoriji požari preuzimaju prvo mesto koje je tradicionalno bilo rezervisano za vetar kada je u pitanju šteta koja se nanosi šumama. Naš gost za ovu nedelju, prof. dr Slobodan Milanović, redovni profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za zaštitu šuma i šumske požare, navodi da je ključno razumeti da požari nisu problem, već posledice. I da u promeni te perspektive menjamo i način na koji postupamo prema njima. Nama nedostaju jasni zakoni, nedostaje nam sistem, kao i konkretna obuka koja se bavi šumskim požarima. Naši sektori za vanredne situacije ne koriste podatke, poput međunarodnog „FWI" (Fire Weather Index), zbog čega je teško donositi odluke i alocirati sredstva, a sa druge strane obuka vatrogasnih službi je u najvećem delu rezervisana za urbane zone, ali ne i za šume. Klimatkse promene, kao i klimatski trendovi nam danas govore dosta drugačiju priču sa čime imamo posla, a klimatski scenariji kojima se, između ostalog, bavi i naš gost i kojim procenjuju trend...

„Ova vlast je užasnusta svime što ne moze da stavi pod svoju kontrolu" | Agelast 362

Sep 13, 2026 2 hr 14 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Septembar je tu i naša tradicionalna septembarska epizoda o obrazovanju vam stiže u nedelju u 20č. Nakon punih pet godina u kojoj je celokupan naš obrazovni sistem u vanrednom stanju u kojem, nažalost, trpe najviše deca, ali i prosvetni radnici i njihove porodice, okolnosti ne jenjavaju. Nakon dve pune godine kovida koji je umalo srušio ceo sistem, desile su nam se majske tragedije na koje je ministarstvo loše reagovalo i prepustilo decu, roditelje i nastavno osoblje samima sebi, a nakon početka štrajka prosvetnih radnika krajem 2024. godine, u novembru nas je dočekao i pad nadstrešnice u Novom Sadu, a potom i pune dve godine protesta. I sada, sa novom školskom godinom, u avgustu mesecu stigao je nacrt izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz kojeg možemo samo da zaključimo da je sistem shvatio moć štrajka prosvetnih radnika i škole kao zajednice tokom 2025. godine i rešili su ovim izmenama tome da stanu na put. Ovaj predlog je izazvao oštre reakcije prosvetnih sindikata. Predlog donosi jačanje administrativne kontrole i veća ovlašćenja direktorima, dok istovremeno sužava uticaj zbornica, nastavnika i roditelja. O ovome će govoriti naši gosti, Dejan Ilić i Ana Dimitrijević. Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš KoraćDizajn: Đurđa StankovićAnimacija:Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/Nikola Pet...

„Novinari su slobodni onoliko koliko je društvo slobodno” | prof dr. Aleksandra Krstić | Agelast 361

Sep 9, 2026 2 hr 32 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Zašto su mediji pod pritiskom i šta to govori o prirodi vlasti?Šta je politika uradila našim medijima?Zašto vlast ne voli političku karikaturu?Zbog čega je rat protiv novinara iskustvo velikog broja novinara? U sredu u 20č vam stiže i poslednja od šest epizoda našeg specijala o medijskoj pismenosti i poverenju u medije. S obzirom na to u kakvoj medijskoj klimi živimo danas i svime onome što se događa u poslednje vreme, poslednja epizoda je tim pre važna i aktuelna. Gošća je prof. dr Aleksandra Krstić, redovna profesorka na Fakultetu političkih nauka u oblastima medijskih studija, novinarstva i medijskog prava. Autorka je knjige "Rat protiv novinara". U njoj se bavi mehanizmima nasilja i političke kontrole nad medijima i preispituje sukob politike i medija, kao i mržnju prema medijima kao globalni fenomen.Razmatrajući kako nadzor nad medijima i kažnjavanje medija i novinara vode u političku instrumentalizaciju medija, a potom u autoritarnu javnu sferu, knjiga Rat protiv novinara razmatra se političku stvarnost u kojoj se novinarstvo doživljava kao pretnja. Epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Kupite knjigu „Rat protiv novinara": https://www.beopolis.rs/shop/rat-protiv-novinara-mehanizmi-nasilja-i-politicke-kontrole-nad-medijima/ Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram....

„Ovaj slučaj ne sme ostati nerešen”, slučaj Danke Ilić | Stefan Marković, CINS | Agelast 360

Sep 6, 2026 1 hr 41 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U novoj epizodi gost nam je Stefan Marković, novinar Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (cins.rs) i autor prvog narativnog podkasta „Tragovi". U pitanju je kombinacija narativnog podkasta, istraživačkog rada i dokumentarnog zvuka koji vam je u prve dve sezone doneo priče o majskim tragedijama i priču o tragediji u rudniku „Soko" u drugoj sezoni. Treća sezona rađena je u koprodukciji sa nama, Agelast produkcijom i donosi vam prvu pravu true crime istraživačku priču u regionu — slučaj nestale devojčice iz Bora, Danke Ilić. U pitanju je otvoren slučaj koji nakon više od dve godine još uvek nema nikakav epilog. Ne znamo gde je nestala devojčica, suđenje još uvek nije počelo, a sama optužnica, procedure institucija i rad policije Srbije su problematični na više nivoa. O tome kako izgleda rad na ovakvom sadržaju, od istraživačkog rada, preko pisanja scenarija, kreiranja zučne slike i dokumentarnog zvuka, pa sve do pronalazaka izvora za dokumentaciju i dokaze, prolaženje kroz sve sa pravnim timom, probijanjem kroz stotine i hiljade stranica dokumentacije, a potom i proveravanje istinitosti svih iskaza, a istovremeno praviti balans između hladnog i objektivnog istraživačkog novinarstva sa dinamikom koju moraju da imaju igrane serije u razgovoru u ovoj epizodi podkasta.Ne zaboravite, na kanalima CINS Srbija i Agelasta, kao i na svim audio platformama gde god da slušate podkaste — prva epizoda je tu! Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Ha...

„Nečiji biološki materijal ne mora nužno da ukazuje na izvršeno ikrivično delo" | Oliver Stojković | Agelast 359

Aug 30, 2026 2 hr 56 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Šta je forenzička genetika i na koji način funkcioniše DNK metoda? Koji su sve zadaci jednog forenzičkog genetičara i koji su mitovi i zablude ove nauke kreirani zahvaljujući CSI serijama? Kako se metod DNK profila razvijao kroz istoriju nauke, na kojim principima počiva Institut za sudsku medicinu i kako forenzičari komuniciraju svoju nauku i rezultate sa pravnicima, kako sa sudijama, kako sa optuženima za krivična dela, a kako sa javnošću? Na koji način funkcioniše razrešenje pitanja srodničkih odnosa, identifikovanje lica koja na drugi način ne mogu biti identifikovana i kakvu ulogu je forenzička genetika igrala u Međunarodnom komitetu za nestala lica (ICMP — International Commission on Missing Persons), nakon ratova na ovim prostorima? Ko je bila prva osoba na svetu Od razvoja i istorije nauke, preko pravnih postupaka, pa sve do popularne kulture od javnog suđenja O.J. Simpsonu do najezde detektivskih i CSI serija.Gost u ovonedeljnoj epizodi je prof. dr Oliver Stojković, molekularni biolog, doktor bioloških nauka, redovni profesor humane genetike na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, forenzički genetičar, sudski veštak i rukovodilac Laboratorije za sudsku medicinu „Milovan Milovanović". Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš KoraćDizajn: Đurđa StankovićAnimacija:Vanja Vikalo https://www.instagram.com/linnchlinnch/Nikola Pet...

„Već znam šta će mi pisati na grobu: Liam Game of Thrones Cunningham." | Liam Cunningham | SFF

Aug 24, 2026 50 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U poslednjoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa ‪Sarajevo film festivala ugostili smo irskog glumca Liama Cunninghama, jednog od najcenjenijih karakternih glumaca svoje generacije, kojeg najšira publika pamti po ulozi Ser Davosa Seawortha u seriji „Game of Thrones". Cunningham je na festival stigao pravo iz Budimpešte, gde trenutno snima finalnu sezonu serije „Three Body Problem". U Sarajevu je proveo gotovo čitavu nedelju, a sa njim smo razgovarali o ulozi koja ga je učinila svetski prepoznatljivim: Ser Davosu, moralnom kompasu jedne od najpopularnijih serija ikada snimljenih. Priča nam kako je Davos bio glas publike u seriji prepunoj haosa, korupcije i nasilja, lik koji je postavljao pitanja koja je i gledalac hteo da postavi. Razgovaramo i o dva filma koja su oblikovala njegovu karijeru pre serije „Game of Thrones". O filmu „Hunger" Stevea McQueena, u kojem sa Michaelom Fassbenderom igra scenu dugu dvadeset dva minuta, od kojih je prvih sedamnaest i po snimljeno u jednom neprekidnom kadru. Zatim pričamo o radu sa Kenom Loachom na „The Wind That Shakes the Barley", filmu koji je osvojio Zlatnu palmu u Cannesu, a čiji scenario je Cunningham dobio mesec dana nakon što je završio snimanje. Poslednji deo razgovora posvećen je Cunninghamovom aktivizmu. Jedan je od potpisnika inicijative „Artists for Palestine“, učestvovao je u organizaciji Global Summud Flotile, te iz principa odbija privatno zdravstveno osiguranje jer, kako kaže, za osiguranje već plaća kroz porez, i smatra da svako ko pristane na privatno osiguranje učestvuje u ur...

Тeorija igara nije o igrama, već kako ljudi donose odluke | prof. dr Marija Kuzmanović | Agelast 357

Aug 23, 2026 3 hr 42 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ Zašto gotovo nijednu važnu odluku ne donosimo sami? Kada imamo nekakav cilj koji zahteva donošenje odluka, ponašaćemo se na jedan način. Ako u taj postupak donošenja odluka uključimo još nekoga ko takođe treba da donese odluku u vezi sa tom istom stvari, ponašaćemo se sasvim dugačije. Sada u proces odlučivanja uključujemo i šta će neko drugi da misli. Sada se stvar značajno usložnjava. Upravo to je osnovna tema ovonedeljne epizode — teorija igara. Kako pojedinci, kompanije, institucije i političari biraju strategiju kada postoje konkurencija, ograničeni resursi, rizik i neizvesnost.Ova naučna disciplina je fundamentalno interdiciplinarna. Ona uključuje psihologiju donošenja odluka (JDM, Judgment and Decision Making in psychology), ekonomiju, strateško odlučivanje u raznim oblastima menadžemnta, primenjenu matematiku, međunarodne odnose u politici, kao i aspekte antropologije, teorije kulture... To su samo neke od oblasti koje morate imati u vidu kada želite da razumete, na naučnim temeljima postavite i eksperimentalno pokažete i dokažete određene rezultate prirode ljudskog ponašanja i donošenja odluka. U vezi sa time, ovonedeljna gošća je prof. dr Marija Kuzmanović, redovna profesorka Fakulteta organizacionih nauka na Katedri za operaciona istraživanja i statistiku. Ona je napravila i uveka predmet Teorija igrada na fakultetu, a njena glavna oblast nije samo teorija igara, već šire — matematičko analiziranje odlučivanja: kako pojedinci, kompanije i institucije biraju strategiju kada postoje konkurencija, ograničeni resursi, rizik i neizvesn...

„Tri nedelje posle": Film inspirisan pričama Alekse Jankovića i Mahira Rakovca | SFF Specijal

Aug 23, 2026 1 hr 12 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U šestoj epizodi sa Sarajevo film festivala razgovaramo o filmu „Tri nedelje posle" reditelja Miroslava Terzića, prema scenariju Vladimira Arsenijevića. Film prati razred srednjoškolaca koji tri nedelje nakon samoubistva školskog druga kreće na ranije planiranu ekskurziju. Putovanje koje bi trebalo da bude bekstvo od svakodnevice postepeno otkriva ono što su svi pokušavali da zataškaju: pitanja krivice, ćutanja i kolektivne odgovornosti. Nasilnici pronalaze nove žrtve, a pitanje šta se zapravo dogodilo sa njihovim drugom ne prestaje da ih prati. Film kombinuje psihološku dramu sa elementima trilera, a svetsku premijeru je imao na 60. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio Europa Cinemas Label nagradu. Za nastanak filma bilo je potrebno deset godina. Sve je krenulo kada je Branislav Trifunović, glumac i producent filma, upoznao majku Alekse Jankovića, četrnaestogodišnjeg dečaka iz Niša koji je 2011. izvršio samoubistvo nakon višemesečnog vršnjačkog nasilja na koje niko nije reagovao. Film je posvećen Aleksi i Mahiru Rakovcu iz Sarajeva, dečacima čije su sudbine ostavile dubok trag na čitavu autorsku ekipu. Sa Branislavom Trifunovićem, Vladimirom Arsenijevićem i Miroslavom Terzićem razgovaramo o nastanku filma i o tome šta ih je držalo na ovom projektu čitavu deceniju. Razgovaramo o spirali vršnjačkog nasilja i šablonima koji se ponavljaju, o kastinzima sa decom tokom kojih su shvatili da mladi nemaju sa kim da razgovaraju o stvarima koje ih zaista muče, o sveprisutnosti nasilja u javnom diskursu i naviknutosti na n...

„Sarajevo 2045: Smrt je gotovo pobijeđena, ali parking i dalje nije riješen" | Helem Nejse | SFF

Aug 23, 2026 1 hr 10 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U petoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo članove umetničkog kolektiva Helem Nejse, povodom svetske premijere njihovog prvog dugometražnog animiranog filma „Bruca Braca Bruda Brada: Zombi Apokalipsa". Radnja filma je smeštena u Sarajevo 2045. godine: čovečanstvo je na korak od pobede nad smrću, ali u nekim delovima sveta pitanje parkinga i dalje nije rešeno. Najmoćniji političar jedne sarajevske opštine odlučuje da od starog lokalnog groblja napravi parkiralište, i tu počinje haos koji se pretvara u zombi apokalipsu. „Bruca Braca Bruda Brada" je animirana serija koja je na YouTubeu i društvenim mrežama okupila ogromnu publiku u BiH i regionu. Bruca, Braca, Bruda i Brada su četvorica prijatelja iz Švrakinog Sela koji uvek stoje na istim mestima, rade iste stvari, a kroz svoj mikrosvet progovaraju o svemu što ne funkcioniše u društvu koje ih okružuje, od korupcije i nepotizma do etničkih tenzija i života na margini. Sa ekipom Helem Nejse razgovaramo o filmu, o likovima i društvenom kontekstu koji ih je oblikovao, o generaciji koja je, kako kažu, preskočena, o životu mladih u regionu danas, o Švrakinom Selu kao pozornici i simbolu, i o ulozi humora u suočavanju sa kolektivnim frustracijama i traumama jednog društva. Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.ly/3UIrtHtDeezer: https://bit.ly/43r8eWZ 🌱 Produkcija & PR: Sandra Planojević Hasci-Jare https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Kamera & audio: Marko Ignjatović Montaža: Miloš KoraćDizajn: Đurđa StankovićAnimacija:Va...

Nikola Đuričko o putovanju kroz vreme, Jugoslaviji i filmu kakav region do sada nije imao | SFF

Aug 23, 2026 53 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U četvrtoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo Nikolu Đurička, jednog od najpopularnijih i najsvestranijih glumaca u regionu, povodom svetske premijere filma „Virus patološke dobrote" reditelja Predraga Ličine. Film je premijerno prikazan sinoć, u okviru 32. Sarajevo Film Festivala. Radnja se odvija u Zagrebu 1983. godine: usred snežne noći, u stan Zorke Vasiljević upada goli muškarac koji tvrdi da je stigao iz 2031. godine sa zadatkom da spreči pandemiju virusa patološke dobrote koja preti čovečanstvu. Zorka je ubeđena da je u pitanju prevarant, ali njegova predviđanja tokom večeri počinju da se ostvaruju. Ličina je scenario napisao prema sopstvenoj istoimenoj priči iz zbirke „Bljuzga u sumrak", a pored Đurička i Hristine Popović u glavnim ulogama, u filmu igraju i Gordan Kičić, Tihana Lazović Trifunović, Goran Bogdan i Rade Šerbedžija. Reč je o prvoj regionalnoj satiričnoj SF crnoj komediji o putovanju kroz vreme, žanrovskoj kombinaciji koja u ovom delu sveta praktično nije postojala. Ličina, poznat po filmu „Poslednji Srbin u Hrvatskoj", napravio je film koji istovremeno parodira našu sadašnjost, jugoslovensku prošlost i zamišljenu budućnost u kojoj bi dobrota mogla biti najopasniji virus. Sa Đuričkom razgovaramo o iskustvu snimanja ovog filma, o specifičnom humoru koji ga čini tako neobičnim u kontekstu regionalne kinematografije, o igri prošlosti i budućnosti koja prožima čitav film, i o široj ulozi humora u današnjim društvima. Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://b...

Zašto se regionalna književna dela tako retko adaptiraju za filmove i serije? | SFF Specijal

Aug 19, 2026 1 hr 12 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U trećoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala razgovaramo o temi koja se retko pominje, a tiče se čitave regije: zašto se književna dela sa Zapadnog Balkana tako retko adaptiraju za film i serije i šta je potrebno da se to promeni? Region koji je iznedrio neke od najznačajnijih autora i autorki u evropskoj književnosti istovremeno je prostor u kojem je mogućnost adaptacije domaće literature za veliko platno i ekran ostala gotovo potpuno neiskorišćena. Dok na globalnom tržištu raste potražnja za originalnim pričama i intelektualnom svojinom, u našoj regiji su književnost i kinematografija još uvek odvojene discipline koje se sreću tek slučajno, a ne sistemski. Upravo na tom preseku književnosti i audiovizuelne industrije nastao je CineLink Books, program pokrenut u okviru industrijskog dela Sarajevo Film Festivala sa ciljem da poveže izdavače, pisce i producente, te stvori konkretnu platformu na kojoj izdavači predstavljaju knjige producentima zainteresovanim za adaptacije. Naši gosti koji govore o ovoj temi su:- Goran Bogdan, glumac i suosnivač izdavačke kuće „Buna“- Maša Marković, voditeljka Industry odjela Sarajevo Film Festivala- Jasna Novakov Sibinović, direktorka i urednica u izdavačkoj kući „Geopoetika“ Razgovaramo i o mikrodrami kao novom formatu koji je sve prisutniji na globalnom tržištu, o tome kako se on uklapa u postojeće narativne oblike i filmsku produkciju, kao i o kompatibilnosti knjiga, filmova i serija sa svetom video igara. Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple podcast: https://bit.l...

„Pretio mi je zatvor zbog filma koji je zabranjen u Makedoniji" | Teona Strugar Mitevska | SFF

Aug 19, 2026 1 hr 9 min

🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U drugoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa Sarajevo film festivala ugostili smo jednu od najvažnijih filmskih autorki u regionu, makedonsku rediteljku Teonu Strugar Mitevsku.Na ovogodišnjem SFF-u prikazan je njen novi igrani film „Mother", prvi na engleskom jeziku, u kojem Noomi Rapace tumači lik Majke Tereze. Film prati pet dana u životu ambiciozne kaluđerice neposredno pre osnivanja sopstvenog crkvenog reda u Kalkuti. Mitevska ne prikazuje sveticu kakvu svet poznaje, već ženu kakva je bila pre nego što je to postala: odlučnu, autoritativnu, spremnu da se suprotstavi autoritetu crkve, ali i punu unutrašnjih protivurečnosti. Veza između Mitevske i Majke Tereze nije slučajna, obje su iz Skoplja, grada u kojem je Majka Tereza rođena kao Anjezë Gonxhe Bojaxhiu 1910. godine, što ovom filmu daje dodatnu ličnu dimenziju. Teonin film „Kada dan nije imao ime" (2017), inspirisan ubistvima kod Smilkovskog jezera iz 2012. godine, dočekan je burno u Makedoniji. Tadašnja vlada Nikole Gruevskog nastojala je da film skloni iz javnosti, Teona je dobijala pretnje, u medijima je targetirana, a prijetila joj je čak i kazna zatvora. Film je u Makedoniji prikazan samo jednom, dok je druga projekcija najavljena tek ove godine. Razgovarali smo i o njenom filmu „Bog postoji, zove se Petrunija" (2019) u kojem žena na Bogojavljenje hvata krst bačen u reku i time izaziva gnev čitave zajednice, o „Najsrećnijem čoveku na svetu" (2022), i o temama koje se provlače kroz njenu filmografiju: položaju žena u patrijarhalnim društvima, toksičnoj muškosti i međuetn...

„Da sam Nemac, verovatno se ne bih usudio da napravim ovaj film." | Pawel Pawlikowski | SFF Specijal

Aug 19, 2026 53 min

„Poslednji kadar svakog filma znam pre nego što počnem da radim." | Pawel Pawlikowski | SFF Specijal 🫶 Patreon donacije: https://www.patreon.com/agelast Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast Kripto donacije:BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167 WEB: https://agelastpodcast.com/ FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/ Twitter: https://twitter.com/GalebNikacevicTikTok: http://tiktok.com/@agelast_ ⚡⚡⚡ U prvoj epizodi ovogodišnjeg specijala u saradnji sa @SarajevoFilmFestival ugostili smo jednog od najznačajnijih evropskih i svetskih filmskih autora današnjice, oskarovca Pavela Pavlikovskog. Njegov novi film „Fatherland“ otvorio je 32. izdanje SFF-a, nakon što je Pavlikovski za ovo ostvaranje na Kanskom festivalu osvojio nagradu za najboljeg reditelja. Film prati Tomasa Mana i njegovu ćerku Eriku kako 1949. putuju kroz razorenu i podeljenu Nemačku, od „američkog“ Frankfurta do „sovjetskog“ Vajmara. Snimljen u crno-beloj tehnici, kao i Pavelovi filmovi „Ida“ i „Hladni rat“, „Fatherland“ zatvara svojevrsnu trilogiju o posleratnoj Evropi, baveći se identitetom, porodicom, krivicom i pitanjem šta znači otadžbina kada se u nju vraćate posle godina egzila. U karijeri dugoj tri decenije, Pavlikovski je snimio šest igranih filmova i četiri dokumentarna. „Ida“ je 2015. postala prvi poljski film koji je nagrađen Oskarom za najbolji međunarodni film. „Hladni rat“ je 2018. osvojio nagradu za režiju u Kanu i dobio tri oskarovske nominacije. Pavlikovskog sa Sarajevom povezuje duga istorija. Njegov dokumentarac „Serbian Epics“, snimljen 1992. za vreme rata u Bosni i Hercegovini, prikazan je na prvom izdanju Sarajevo Film Festivala 1995, dok je grad još uvek bio pod opsadom. „Hladni rat“ je otvorio 24. izdanje festivala 2018. godine, a Pavlikovskom je godinu dana kasnije uručena nagrada Počasno srce Sarajeva. Audio:Spotify: https://bit.ly/41pqQEQApple...

„Mi svesno pevamo na tarzan engleskom" | Dubioza kolektiv | Brano Jakubović | Agelast 350

Aug 16, 2026 3 hr 23 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Kada je pre nekoliko godina, zbog ozbiljnog zdravstvenog problema život povukao ručnu kočnicu, Brano se prvi put našao u okolnostima koje su mu naglo oduzele svaku kontrolu nad onime što će se dešavati dalje. Vezan za krevet u borbi koja je intenzivno trajala nekoliko godina, vodio je dijalog sa sobom. Taj dijalog je pretvoren u knjigu koja nosi naziv „Moje dubioze" i koja je objavljena 2025. godine. Danas, godinu dana kasnije, ova knjiga dobija i svoju audio verziju u kojoj će, pored samih priča biti i dokumentarnog zvuka, autentičnih trenutaka iz njegovog života, života benda, ali i trenutaka kada su nastajale neke veoma važne pesme. I tako dolazimo do ključne tačke povoda za razgovor. Pre godinu dana, nakon susreta na jednom od regionalnih festivala, Brano i Galeb su počeli intenzivnije da komuniciraju, a iz toga je nastala ideja da Agelast podkast i Dubioza kolektiv krenu na zajedničku turneju. Da, dobro ste pročitali, Agelast i Dubioza kolektiv na zajedničkoj turneji! Ideja je da turneja bude posvećena promociji audio knjige i promovisanju njenog nedovoljno razvijenog tržišta, ali i želja za eksperimentom. Događaj je zamišljen kao niz neposrednih razgovora uživo gde je publika aktivni učesnik. Segmenti razgovora će biti isprepletani muzičkim nastupom Dubioze. Repertoar će biti drugačiji od onoga što obično sviraju, jer se oslanja na samu knjigu, a među njima će biti i nekih novih pesama. Sva izvođenja će biti akustična. Za početak organizujemo četiri događaja u četiri grada: 16. septembar, Beograd, „KC Grad" 17. septembar, Ljubljana, „Kino Šiška" 20. septembar, Zagr...

Beograd ima više od 60 tropskih noći godišnje | dr Ivan Simić, dr Ana Šabanović | Agelast 349

Aug 9, 2026 2 hr 48 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Šta je tropska noć? Tropska noć je meteorološki termin koji znači da minimalna temperatura tokom noći ne padne ispod 20 °C. Drugim rečima, čak ni pred zoru vazduh se ne ohladi ispod 20 stepeni. Što se Beograda tiče, klimatski prosek iz perioda 1961–1990. bio je otprilike 10–15 tropskih noći godišnje. U 2017. godini izmereno je preko 50 tropskih noći godišnje, a tokom 2024. i 2025. godine preko 60 tropskih noći u toku godine. Verovatno ste se već navikli na sms poruke upozorenja koje nam stižu od MUP Srbije i Hidrometeorološkog zavoda Srbije na jake i dugotrajne toplotne talase. Brojni urbanisti danas, između ostalog, razmatraju da bi trebalo strateški da se razmišlja i da se gradsko zelenilo zameni vrstama koje će moći da podnesu temperature i klimatske uslove koji nas čekaju u budućnosti. Drugim rečima, strukture gradova, planiranje i infrastrukture moraju da se menjaju, ne samo da bi se prilagodili i ublažili efekte klimatskih promena, već da bi mogli da prežive. Gradovi više ne mogu i ne smeju da budu antropocentrični, to jest, da se odnose isključivo prema čoveku i njegovim potrebama, već kao prioritet moraju da postave celokupnu prirodu, floru i faunu, kruženje materije i protok energije. Unutar tog biodiverziteta humani ekosistem je samo jedan njegov deo. Upravljanje vodama, smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva ili topografija izgradnje i izbor materijala samo su neki od elemenata tih rešenja. Naši gosti ove nedelje su dr Ivan Simić i dr Ana Šabanović koji se bave upravo urbanizmom i prostornim planiranjem sa akcentom na uticaj klimatskih promena na planiranj...

Kojim vrstama preti nestanak? Prva crvena knjiga sisara Srbije | Milan Paunović | Agelast 348

Aug 2, 2026 1 hr 58 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Koje životinjske vrste smo izgubili, koje su ugrožene, a koje su kritično ugrožene u Srbiji i zašto? Deluje neverovatno, ali dokument koji se bavi ovim problemom — crvena knjiga sisara — do sada nikada nije objavljena u Srbiji. Opšte je poznata činjenica da više od punog veka industrijalizacije, nezajažljiv apetit kapitalizma, kao i brojni drugi faktori za posledicu imaju ne samo klimatske promene, već i dramatičan nestanak velikog broja životinjskih i biljnih vrsta. Pored samog problema izlovljavanja tu je i svesno, nesvesno, ali svakako nesavesno uništavanje velikog broja staništa. Ekosistemi su vrlo složeni, pa time i najmanje promene u njima izazivaju domino efekat sa posledicama čiju dalekosežnost veoma teško možemo da predvidimo. Ali kako stoje stvari u Srbiji, to jest, u regionu? Šta je sa lokalnom faunom, preciznije — sisarima?Tek je nedavno završena prva crvena knjiga sisara Srbije u kojoj su klasifikovane 102 vrste, a koje su potom, prema međunarodnom standardu IUCN-a (International Union for Conservation of Nature), klasifikovane u šest različitih kategorija ugroženosti, od ranjivih, preko kritično ugroženih do, nažalost, iščezlih vrsta.Naš gost ove nedelje je dr Milan Paunović, biolog i bivši direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Njegova uža specijalnost je mamalogija (proučavanje sisara) sa posebnim akcentom na istraživanje, rad na terenu, zaštitu i biologiju sisara u Srbiji i regionu. Učestvovao je u značajnim otkrićima i praćenju faune i zaslužan je za registraciju nekih novih vrsta. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agel...

Kako su evolucija mozga i društveni život doveli do pojave morala? | Biljana Stojković | Agelast 347

Jul 26, 2026 3 hr 29 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Od prvih hominina koji su hodali uspravno do čoveka kakav danas postoji, ljudski mozak se utrostručio. Ovo uvećanje je rezultat složenog spleta faktora: od prelaska na mesnu ishranu i termičke obrade hrane koja je oslobodila ogromne količine energije, pa do života u sve složenijim zajednicama u kojima je preživljavanje zahtevalo sve veću kogniciju. Jedan od ključnih mehanizama bila je neotenija, usporavanje razvića mozga koje je rezultat svega nekoliko genetičkih promena, među kojima i jedna duplikacija gena pre oko 2,5 miliona godina koja je usporila migraciju i time omogućila nakupljanje većeg broja neurona, što je dovelo do formiranja složenijeg neokorteksa. Mozak nije evoluirao sam, već se menjao zajedno sa fizionomijom, ishranom i načinom života ljudi. Uspravni hod je suzio karlicu, a rast mozga uslovio je povećanje lobanje, što je porođaj pomerilo u raniju fazu sa nedovršenim razvojem mozga da bi uopšte prošla kroz porođajni kanal. Ovo je ljudsku novorođenčad učinilo bespomoćnijom od bilo kojeg drugog primata. Vatra i kuvanje su nam omogućili da preživimo sa crevima predugačkim za mesojeda, a apstraktno mišljenje da izgradimo moral i velika, složena društva. O evoluciji čoveka, istoriji evolucione ideje od starih Grka do moderne genetike, o esencijalizmu i njegovoj povezanosti sa naučnim rasizmom i diskriminacijom, o ukrštanju ljudi sa neandertalcima i Denisovcima, nastanku morala i pitanju da li smo zarobljeni sopstvenim genima ili slobodni da osmislimo društvo kakvo poželimo — u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa prof. dr Biljanom Stojković. Biljana Stojković...

Život i delo Mike Alasa | Matematičar, ribar, izumitelj, putopisac | Saša Šepec | Agelast 346

Jul 19, 2026 2 hr 4 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Mihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas, bio je ono što bismo danas nazvali renesansnom ličnošću: matematičar, izumitelj, kriptograf, istraživač, putopisac i ribar koji je živeo i delovao na prelazu iz 19. u 20. vek. Konstruisao je hidrointegrator, analogni računar koji je diferencijalne jednačine rešavao potapanjem tela specifičnog oblika u tečnost, a za ovaj izum je na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. osvojio bronzanu medalju. Osmislio je šifarnik koji je u srpskoj diplomatiji i vojsci korišćen do Drugog svetskog rata, daljinar za artiljeriju čiji je patent navodno otkupila ruska vojska, i uređaj za otkrivanje santi leda na principu odbijanja zvuka, mnogo pre pojave sonara. Rođen je u Beogradu, studirao je u Parizu, gde je i doktorirao, a po povratku u Srbiju osnovao je katedru za matematiku i uspostavio moderan studij matematike na Visokoj školi u Beogradu. Bio je jedan od prvih srpskih doktora nauka u ovoj oblasti i čovek koji je postavio temelje matematičke kulture u Srbiji. Profesuru na Visokoj školi dobio je za jedan glas. Sam je kasnije govorio da bi, u slučaju da nije primljen, odustao od matematike i bavio se ribolovom do kraja života. Ribar je, ipak, ostao i tokom profesorske karijere, ali i nakon nje. Čitav život je proveo vezan za Dunav, čamce i ribarske mreže. Istraživao je i opisivao vrste riba u srpskim rekama, beležio ribolovne tehnike i običaje starih ribara svestan da čitava ta tradicija nestaje, a organizovao je i međunarodne izložbe posvećene srpskom ribarstvu na kojima je izlagao alate, mreže i čamce koje je sam prikupljao. Tridesetih godina prošl...

„Pamćenje gusenice se prenosi na leptira, čak i u sledeću generaciju" | Miloš Popović | Agelast 345

Jul 12, 2026 2 hr 13 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Metamorfoza leptira jedan je od najfascinantnijih procesa u prirodi, a čak ni nauka još uvek ne može da ga razume u potpunosti. Unutar lutke, stadijuma između gusenice i leptira, gusenica se potpuno razgradi, a sve što ostane je tečnost u kojoj su razbacane pojedinačne ćelije. Iz te tečnosti, leptir se izgradi od nule: sva tkiva, svi organi, delovi tela, krila. Nedavni eksperimenti su pokazali nešto još neobičnije: pamćenje gusenice se prenosi na leptira koji iz nje nastane, pa čak i na njegovu sledeću generaciju. Leptiri na Zemlji postoje više od 300 miliona godina, a nastali su u periodu karbona, pre pojave dinosaurusa. Danas su jedni od najvažnijih bioindikatora stanja ekosistema. Na osnovu prisustva ili odsustva određenih vrsta, naučnici sa velikom preciznošću mogu da utvrde kakvo je zdravlje staništa i koliko su ozbiljne posledice intenzivne poljoprivrede, klimatskih promena ili gubitka podzemnih voda. U Srbiji su tri vrste leptira proglašene regionalno izumrlim, a populacije čak i u zaštićenim područjima beleže dramatičan pad. Leptiri su fascinirali ljudske civilizacije i mnogo pre pojave nauke. Starogrčka reč za leptira je psihe, što istovremeno znači i duša. U astečkoj kulturi, leptiri su smatrani dušama najhrabrijih ratnika i njihovo ubijanje bilo je nezamislivo. Nezavisno od kontinenta i epohe, leptiri su u gotovo svim civilizacijama simbolizovali ljudsku dušu i ponovno rođenje. O evoluciji, biologiji, kulturnoj istoriji i ugroženosti leptira, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Milošem Popovićem, lepidopterologom i ekologom iz Zaječara. Zaposlen je kao...

„Dobar fotograf je onaj koji čini vidljivim ono što je nevidljivo“ | Muhammed Muheisen | Agelast 344

Jul 5, 2026 1 hr 46 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Muhammed Muheisen je dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, najprestižnijeg novinarskog priznanja na svetu. Petnaest godina je radio za Associated Press kao jedan od njihovih glavnih fotoreportera, pokrivajući izraelsko-palestinski sukob, rat u Iraku, Jemensku revoluciju, Arapsko proleće, građanski rat u Siriji, izbegličku krizu širom Evrope, sahranu Nelsona Mandele i desetine drugih velikih događaja širom sveta. Časopis Time ga je 2013. proglasio najboljim agencijskim fotografom na svetu. U Srbiju je prvi put došao 2017. godine, kada je u napuštenim skladištima iza Glavne železničke stanice u Beogradu fotografisao stotine maloletnih izbeglica bez pratnje, dece starosti od osam do šesnaest godina, koja su sama pešačila iz Avganistana i Pakistana do Evrope. Drugi put je došao nedavno, na otvaranje svoje izložbe fotografija „Trenuci u vremenu", kojom predstavlja život izbeglica širom sveta. Ključna prekretnica u njegovoj karijeri desila se kada je odlučio da objektiv „okrene na drugu stranu“. Umesto eksplozija i tenkova, fokus je pomerio na fotografisanje ljudi koji nastavljaju da žive usred ratnih sukoba: njihovu otpornost, hrabrost, trenutke radosti koji opstaju i u najtežim okolnostima. Nakon petnaest godina dokumentovanja sukoba, izbegličkih kriza i života u ratnim zonama, Muheisen je napustio jednu od najmoćnijih novinskih agencija na svetu, zbog toga što, kako kaže, više nije mogao samo da posmatra. Zajedno sa suprugom je osnovao fondaciju Everyday Refugees, kroz čiji rad se danas vraća u zajednice koje je fotografisao, i pomaže im na različite načine. Profesionaln...

„Mi volimo da kažemo, ne da smo lokalni mediji nego mediji zajednice”, Južne vesti/021/Glas Šumadije

Jul 1, 2026 2 hr 6 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Ovoga puta fokus je na važnosti, održivosti i problemima sa kojima se suočavaju upravo lokalni mediji. Lako je govoriti o centralnim i nacionalnim medijima koji su skoro uvek u fokusu šire javnosti dok se važnost i uloga lokalnih medija često prenebregava u toj jednačini. Sa druge strane, pritisci, finansijski problemi, kao i njihova presudna uloga u informisanosti i koheziji javnog prostora ostaje zanemarena. Kako biti istovremeno finansijski održiv, nezavistan i odgovarati na pitanja lokalnih zajednica u vremenima kada pritisci, posebno u manjim sredinama redovno idu i do interpesonalnog nivoa? Lokalni mediji su najčešće mesto gde buduće velike medijske ličnosti stasavaju, ali se veoma teško zadržavaju u nemilosrdnim tržišnim uslovima. Gosti u ovoj epizodi su nam predstavnici medija iz tri regiona, a to su: 1. Slobodan Krajnović, 021 iz Novog Sada2. Vitomir Ognjanović, Južne vesti3. Jovanka Nikolić, Glas Šumadije Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Kako pauci lete kilometrima bez krila i prave mrežu jaču od čelika? | dr Gordana Grbić | Agelast 343

Jun 28, 2026 2 hr 34 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Svi pauci su otrovni, ali oko 90% njih ima toliko slab usni aparat da ne može da probije ljudsku kožu. Oni koji mogu, svesno kontrolišu da li će pri ujedu da ispuste otrov i u kojoj količini, jer za njegovu proizvodnju troše ogromne količine energije. Paučina, jedno od najvećih čuda prirodne arhitekture, smatra se jačom od čelika, otporna je na bakterije i nerastvorljiva u vodi. Pauci nemaju krila, ali lete, tako što ispuste dugačku nit paučine i puste da ih vetar nosi. Na takav način, mogu da prelete i na stotine kilometara. Pauci su najbrojniji kopneni beskičmenjaci na planeti i nastanjuju sve ekosisteme osim Antarktika. Opisano je više od 53.000 vrsta pauka, a samo u poslednjih 20 godina, u svetski katalog je uneto više od 14.000 novih. U Srbiji ih je zabeleženo oko 750, dok bi stvarni broj trebao da bude mnogo veći, zbog toga što ogromni delovi zemlje nikada nisu sistematski istraženi. Vrste poput crne udovice i tarantule vekovima izazivaju strah i divljenje među ljudima, što je dovelo do stvaranja brojnih mitova i narodnih rituala, ali i do naučnih otkrića koja su još neverovatnija od bilo koje legende. O fascinantnoj biologiji, evoluciji i zabludama koje prate jednu od najstigmatizovanijih grupa životinja na svetu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Gordanom Grbić, biološkinjom i arahnološkinjom iz Novog Sada. Biologiju je diplomirala na Univerzitetu u Novom Sadu, gde se specijalizovala za zaštitu životne sredine. Doktorirala je na temu paukov...

„Tranzistor je najznačajniji izum modernog doba" | dr Vladimir M. Milovanović | Agelast 342

Jun 21, 2026 4 hr 18 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Mobilni telefoni, internet, automobili, medicinski uređaji, sateliti, veštačka inteligencija: ništa od toga ne bi postojalo bez tranzistora, komponente koju ne možemo da vidimo golim okom, a koja se nalazi u svemu što koristimo. Ako bi neko u budućnosti proučavao naše doba i pokušao da ga imenuje po materijalu koji ga je oblikovao, onako kako mi govorimo o kamenom, bakarnom ili bronzanom dobu, verovatno bi ga nazvao dobom poluprovodnika. Poluprovodnici su materijali poput silicijuma i germanijuma od kojih se prave tranzistori, a koji su osnova svakog mikročipa. Današnji mikročip, veličine otprilike jednog kvadratnog centimetra, sadrži oko 100 milijardi tranzistora. Svaki od njih je elektronski prekidač koji može da bude uključen ili isključen, a ta dva stanja, kodirana kao jedinica i nula, čine osnovu celokupnog digitalnog sveta. Tranzistori se na silicijumsku pločicu graviraju postupkom fotolitografije, korišćenjem svetlosti iz ekstremnog ultraljubičastog spektra. Uređaj koji to radi zove se steper, a proizvodi ga samo jedna firma na svetu, holandski ASML. Ovaj uređaj košta pola milijarde dolara, a proizvođaču je zabranjeno da ga prodaje kompanijama iz Kine. O tome kako funkcionišu poluprovodnici i tranzistori, kako se proizvode mikročipovi, zašto su došli do fizičke granice razvoja, te šta to znači za veštačku inteligenciju i budućnost tehnologije, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Vladimirom M. Milovanovićem. Redovni je profesor na Fakultetu inže...

„U rimskoj areni u Viminacijumu smo pronašli afričkog leoparda" | dr Sonja Vuković | Agelast 341

Jun 14, 2026 1 hr 45 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Na mezolitskim nalazištima na Đerdapu, pronađene su vilice i zubi životinja koje nisu ni sasvim vukovi ni sasvim psi. Reč je o tzv. tranzicionim jedinkama koje ukazuju na proces koji je trajao vekovima i koji govori u prilog mogućnosti da su vukovi na Đerdapu pripitomljeni lokalno, nezavisno od ostatka sveta. U Viminacijumu, rimskom vojnom logoru i gradu na Dunavu kod današnjeg Kostolca, iz prostora amfiteatra su iskopane kosti afričkog leoparda stare oko dva milenijuma. Radi se o jednom od svega nekoliko nalaza te vrste na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva, pronađenih van Koloseuma. Na istom lokalitetu su pronađene i kosti kamila koje nisu bile ni jednogrbe ni dvogrbe, već hibridne, sa karakteristikama obe vrste. Životinjske kosti čine većinu svih pronađenih predmeta na nekim arheološkim nalazištima. Na osnovu njihove veličine, oblika, tragova sečenja, hemijskog sastava i drevne DNK, arheozoolozi rekonstruišu način na koji su ljudi živeli pre više hiljada godina: šta su jeli, koje životinje su pripitomili, kojima su trgovali, a koje su koristili u ritualne svrhe. Između mezolitskog Đerdapa i rimskog Viminacijuma, smešteno je deset hiljada godina odnosa ljudi i životinja na ovim prostorima. O tom odnosu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Sonjom Vuković, arheozoološkinjom i profesorkom na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Doktorirala je na analizi životinjskih kostiju iz amfiteatra u Viminacijumu, a vodila je i trogodišnji...

"Kako se u nauci dolazi do najboljeg znanja?", filozofija etike i AI u obrazovanju, dr Vlasta Sikimić

Jun 10, 2026 2 hr 9 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Kako ljudi uče? Kako grupe uče? Zašto je grupa uvek pametnija od svakog pojedinca u njoj i zašto je važno da to razumemo? Koji je potencijal raznovrsne grupe ljudi u kojoj svako ima različita znanja i veštine i koje su potencijalne opasnosti ukoliko je grupa homogena, bez raznovrsnosti u znanjima i veštinama? I kako na taj način kreiramo "svoju" stvarnost ili padamo pod uticaj "tuđe" stvarnosti. I kakve to veze ima sa medijskim ekosistemom danas? Danas, ako se ne razume tehnologija, ako se nema svesti o tome kako funkcioniše algoritam iza ekrana i na kom principu radi veštačka inteligencija, zapravo se više uopšte ne razume ni uticaj modernih medija. Taj uticaj direktno oblikuje našu svakodnevicu, društvene odnose, a najviše obrazovanje i razvoj novih generacija. Medijska pismenost je suštinski prestala da bude lekcija iz jezika i postala je lekcija iz tehnologije. Upravo to je povod za novu epizodu Agelast specijala o medijskoj pismenosti, a gošća je dr Vlasta Sikimić, vanredna profesorka filozofije etike na Tehnološkom univerzitetu u Ajndhovenu. Njen rad u oblastima socijalne epistemologije i filozofije veštačke inteligencije otvara ključna pitanja o tome kako algoritmi menjaju način na koji društvo uopšte definiše istinu. Posebno je zanimljiv njen fokus na obrazovni sistem i projekte koji istražuju kako tehnologija, umesto da umrtvi kritičko mišljenje, može da se koristi za razvijanje intelektualnih vrlina kod mladih. Ovaj razgovor donosi preko potrebnu analizu mehanike iza alata koje svakodnevno koristimo i nudi drugačiji pogled na digitalno okruženje. Ova epizoda...

„Previše nagrada smo dobili, pa sam htio srušiti sve i krenuti od nule" | Damir Urban | Agelast 340

Jun 7, 2026 2 hr 8 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Gost 340. epizode našeg podkasta je Damir Urban, hrvatski pevač i kantautor čije se pesme već tri decenije slušaju i izvode širom regiona. Važi za izrazito autentičnog umetnika koji dosledno gradi sopstveni muzički i estetski izraz, bez podilaženja trendovima i standardima industrije. Kao autora i izvođača, karakterišu ga snažna emotivnost i ekspresivnost, a kroz introspektivne tekstove često istražuje lične i egzistencijalne teme. Upravo ta kombinacija ličnog i univerzalnog, njegove pesme čini vanvremenskim i jednako relevantnim različitim generacijama slušalaca. Dolazi iz Rijeke, grada čija je rok scena osamdesetih bila jedna od najživljih u bivšoj Jugoslaviji. Sa šesnaest godina je osnovao prvi bend „La Bellona“, a onda je 1986. bio među osnivačima grupe Laufer, jednog od najznačajnijih hrvatskih rok bendova devedesetih. Kao pevač, tekstopisac i koautor muzike, sa bendom je objavio dva albuma sa hitovima „Budi moja voda" i „Svijet za nas". Nakon raspada Laufera, Damir kreće u solo karijeru. Uz pratnju benda „Urban & 4“, objavio je sedam studijskih i tri lajv albuma, izgradivši slojevit i prepoznatljiv solo opus. Debitantski album „Žena dijete" iz 1998. kritika je proglasila albumom godine u Hrvatskoj, a pesme „Black Tattoo", „Odlučio sam da te volim" i „Mala truba" brzo su postale omiljene među publikom. Višestruki je dobitnik nagrade Porin, najznačajnijeg hrvatskog muzičkog priznanja, u više od šest kategorija, uključujući pesmu godine, najbolji rok al...

„Nadmoć Zapada nad Istokom nije počela od oružja, nego od znanja." | Mirko Dautović | Agelast 339

May 31, 2026 2 hr 43 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Zapad, Istok, Treći svet, Bliski i Daleki istok, pojmovi su koje svakodnevno koristimo, a čije poreklo većina nas retko preispituje. Iako zvuče kao geografske odrednice, te podele su političke, nastale u konkretnom istorijskom trenutku i sa konkretnim ciljem: da objasne i opravdaju dominaciju jednog dela sveta nad drugim. Kako je taj pogled nastao, tema je ovonedeljne epizode. Putopisi su oblikovali sliku o „civilizovanom zapadu“ i „zaostalom istoku“, koja je dodatno učvršćena kroz naučni rasizam. Sve to je poslužilo kao podloga trgovačkim kompanijama i kolonijalnim administracijama da uspostave vojnu, ekonomsku i političku kontrolu nad teritorijama čije je stanovništvo unapred označeno kao manje vredno. O tome kako su putopisi, naučne ekspedicije i trgovačke kompanije oblikovale način na koji zapadne imperije gledaju na ostatak sveta, te šta nam to govori o odnosima moći koji i danas oblikuju međunarodnu politiku, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Mirkom Dautovićem. Mirko Dautović je analitičar i profesor međunarodnih odnosa, specijalizovan za imperijalizam, orijentalizam i postkolonijalnu teoriju. Dolazi iz Beograda, na Kembridžu je završio master iz međunarodnih studija, a profesor je na Webster univerzitetu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana. Dautović priču o imperijalnim očima smešta u širi kontekst nastanka modernog sveta. Druga polovina 17. i čitav 18. vek donose preokret: velika istočna carstva počinju da slabe, Osmanlije trpe poraz u Veliko...

„Najskuplje i najveće blago je učiti decu slobodi" | Violeta Kecman | Agelast 339

May 27, 2026 2 hr 45 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev U okviru našeg specijala o medijskoj pismenosti, problemu poverenja u medije, novog medijskog okruženja, razvoja tehnologija i, na kraju, budućnosti medija, u sredu u 20č vam stiže nova epizoda! Gošća je dr Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti, autorka knjige "Medijska pismenost i kritičko mišljenje", a kreirala je i gimnazijski program o medijskoj pismenosti. Da bismo, uopšte, mogli da probamo da damo odgovore na sva pitanja koja nas u medijima muče danas moramo, pre svega, da se okrenemo osnovama i da razumemo njihovu ulogu i važnost u društvu. Danas možda i više nego ikada do sada. Šta su mediji, tačno? Potom, šta je uopšte pismenost, a onda i medijska pismenost? Šta je kritičko mišljenje? Kako ga definišemo, kako ga razvijamo i kakve ono ima veze sa medijskom pismenošću? Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU. Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/ Audio: Marko Ignjatović Instagram: Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/ Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

„Svi su mislili da idem u Berlin kao DJ, a ja išao da tučem beton." | Luton i Šćepa | Agelast 338

May 24, 2026 1 hr 58 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Luton i Šćepa su jedan od traženijih DJ dua u regionu, a njihov put do šire prepoznatljivosti je fenomen koji spolja izgleda kao uspeh koji se desio preko noći. Zapravo je desetogodišnja priča koja počinje na kućnim žurkama u u iznajmljenom stanu na Karaburmi u Beogradu. Poznati su po tome što nastupe tretiraju kao celovečernje iskustvo koje pored muzike podrazumeva i tematske koncepte, scenografiju, kostime i plesače. Publiku su gradili postepeno, preko manjih klubova i većih festivalskih bina, pa to samostalnih nastupa koji se brzo rasprodaju. Gosti naredne epizode našeg podkasta su Luka i Igor Šćepanović, braća i harizmatični DJ tandem poznati kao „Luton i Šćepa“. Njihova priča počinje u Čajniču, malom gradu u istočnoj Bosni. Tamo su počeli da se bave muzikom, najpre kao instrumentalisti. Luka je deset godina svirao bubnjeve u lokalnom kulturno-umetničkom društvu, dok je Igor uz bubnjeve svirao i bas gitaru. Šćepa se prvi preselio u Beograd i upisao informatiku. Svirao je bas gitaru u bendu Organizam sa kojim je snimio dva albuma, paralelno gradeći karijeru programera. Četiri godine mlađi Luton, dolazi za bratom i upisuje isti fakultet, od kojeg uskoro odustaje da bi nastupao kao DJ, istovremeno radeći kao konobar. Prvi javni nastup imali su 2017, u tadašnjem klubu „Rokanje“ u Beogradu. Odatle su se nizale žurke u „Dragstoru“, gde su napravili prvi tematski koncept, zatim rasprodata žurka u Hangaru pred više od hiljadu ljudi, sa odelima iz sedamdeset...

Kako knjige mogu pomoći da se kao društvo suočimo sa problemima? | Rumena Bužarovska | Agelast 337

May 17, 2026 2 hr 25 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Na Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti. Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Njene priče i romani fokusirani su na odnose unutar braka i porodice, položaj žena u patrijarhalnom društvu, ali i tihe frustracije te neverbalizovane sukobe koji oblikuju živote ljudi. Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Piše o pritiscima društvenih normi na pojedinca i njegovim pokušajima da iz tih okvira izađe, otvarajući prostor za razgovor o identitetu, feminizmu i ličnoj autonomiji. Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju. Njene knjige su prevedene...

Moć i uticaj medija: od istorije štampe i radija do veštačke inteligencije, dr Mirjana Nikolić

May 13, 2026 2 hr 56 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev Feneomeni sa kojima imamo posla danas u savremenim medijima, iako izgledaju radikalno novo, nisu rođeni danas i nisu posledica današnjih tehnologija. Svako vreme je u skladu sa novim tehnologijama imalo pojedince i grupe koji su, uz političku volju autoritarnih režima instrumentalizovali njihovu moć radi osvajanja prednosti nad konkurencijom i pojačavanja propagandnog i političkog uticaja na javnost. Svaki put su se iz toga rađali zakonski okviri koji su te uticaje prepoznavali, uređivali, zabranjivali ili kontrolisali. Preduslov za to je uvek bila, pre svega, medijska pismenost onih koji donose odluke, ali i šire javnosti. Ne možemo da razumemo mediji kojim se bavimo ukoliko ne razumemo tehnologiju na kojoj počiva. Radio je, na primer, bila prva tehnologija koja je imala mogućnost prelaska nacionalnih granica i bio je zloupotrebljivan kao jedno od glavnih propagandnih oruđa Drugog svetskog rata, ali smo istovremeno prepoznavali i potencijal ovakvog medija za napredak civilizacije. Pitanje nikada nije bilo da li je tehnologija dobra ili loša, već motiva onih u čijim rukama se nalazi i obaveza koje imaju prema društvu u kojem nastaju. Zato je u novoj epizodi serijala o medijskoj pismenosti gošća rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Mirjana Nikolić. Ona pokriva brojne oblasti kada su u pitanju mediji, između ostalog odnos medija i obrazovanja, etiku medija, istoriju medija, produkciju elektronskih medija, kao i umetnost i kulturu u medijima u funkciji evropskih integracija, ali i brojne drugr aspekte ove oblasti. Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO...

Kako su droge promenile tok Drugog svetskog rata? | Norman Ohler | Agelast 336

May 10, 2026 3 hr 5 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Droge su bile duboko utkane u funkcionisanje Trećeg rajha, od metamfetamina koji je u obliku pervitina deljen vojnicima u milionima tableta, preko opioida i kokaina koje je Hitler primao svakodnevno, pa do eksperimenata sa psihodeličnim supstancama u koncentracionim logorima. Na tržištu nacističke Nemačke čak je postojala čokolada s dodatkom metamfetamina, namenjena domaćicama koje su morale da ostanu kod kuće, dok su im muževi bili na ratnim bojištima. Uprkos tome što su Drugi svetski rat i nacistička Nemačka među najtemeljnije istraženim temama u istoriji čovečanstva, ovakve informacije su sve do 2015. godine javnosti bile nepoznate. Te godine je objavljena knjiga „Odvaljeni: Droge u Trećem rajtu“, koja je promenila način na koji gledamo period nacističke Nemačke, otkrivajući značajnu ulogu masovne upotrebe droga. Autor ove knjige je Norman Oler, ekskluzivni gost naredne epizode našeg podkasta. Nemački pisac, novinar i scenarista je pet godina proveo u vojnim i državnim arhivima Nemačke i SAD, istražujući dokumente od kojih mnogi nisu otvoreni još od kraja Drugog svetskog rata, uključujući dnevnike Hitlerovog ličnog lekara, čoveka koji je sa firerom provodio više vremena nego bilo ko iz njegovog okruženja. Olerov prvi roman, „Die Quotenmaschine“ iz 1995. bio je prvi hipertekstualni roman u svetskoj književnosti, dok je njegov drugi roman „Mitte“ nemački Špigl proglasio remek-delom. Bio je koscenarista za film „Palermo shooting“ Vima Vendersa. Svetsku s...

"12 godina u SAD mi je otvorilo oči za ono što se dešava u Srbiji" | Jelena Stupljanin | Agelast 335

May 3, 2026 3 hr 31 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Jelena Stupljanin je jedna od najvidljivijih glumica u Srbiji danas, ali ne zbog uloga. Društveno-politički kontekst u zemlji je poslednjih godina takav da je javnost pre svega prepoznaje po aktivizmu: ekološkim protestima, borbi protiv iskopavanja litijuma, podršci studentskim protestima, tužbama protiv režimskih tabloida. Zbog svega toga, njena bogata glumačka karijera neretko ostaje zapostavljena u medijima. Glumu je završila na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Gordane Marić, a zatim i specijalističke studije mjuzikla pri Univerzitetu umetnosti. U Njujorku se usavršavala kroz osamnaestomesečni program na Li Strazberg pozorišnom i filmskom institutu, školi koja je iznedrila tzv. method acting i čija su predavanja prošle velike glumačke zvezde, poput Al Paćina, Roberta De Nira ili Meril Strip. U SAD-u je provela 12 godina, tokom kojih je usavršavala glumačke veštine, bila članica pozorište trupe „Rising Phoenix Repertory“, igrala Šekspira u Central Parku, predavala glumu, snimala nezavisne filmove. Za ulogu u filmu „Cirkus Kolumbija“ Danisa Tanovića iz 2010. osvojila je nagradu za najbolju glumicu na Alexandria Film Festivalu, a za ostvaranje u filmu „Sve kako treba“ Nikole Stojanovića, nagrađena je za najbolju žensku ulogu na Bašta Festu 2021. godine. O Jeleninom putu od slučajnog otkrivanja talenta za glumu do njujorške scene, devedesetim godinama koje su je formirale, životu u emigraciji, povratku u Srbiju, ali i ceni koju pla...

„Znamo šta donosi milion subskrajbera, ali nećemo to da radimo“ | Milan Inić @Yasserstain | Agelast

Apr 29, 2026 2 hr 57 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Youtube je danas drugi najposećeniji sajt na svetu i platforma na kojoj je odraslo nekoliko generacija. Za veliki broj mladih, Youtuberi su ono što su nekada bile televizijske, muzičke i sportske zvezde. Sa trenutnih 860.000 pretplatnika na kanalu, Milan Inić Yasserstain je jedan od najgledanijih i najuticajnijih Youtubera u regionu. Njegov kanal je namenjem deci i mladima, a posvećen skeč komediji, muzici i temama odrastanja. Smatra se pionirom domaće Youtube scene, a kao kreator je odrastao zajedno sa generacijama koje su ga gledale. Počeo je prije sedamnaest godina, kao učenik osmog razreda, snimajući skečeve sa prijateljima u podrumu i objavljujući ih na tada novu i gotovo nepoznatu platformu, Youtube. Stvari su se menjale brže nego što je bilo ko mogao da predvidi, popularnost Youtube-a je ubrzano rasla, a za mnoge kreatore se ono što je počelo kao hobi kod kuće, pretvorilo se u posao sa punim radnim vremenom. Rodilo novo zanimanje, Youtuber. Za razliku od tradicionalnih medija, YouTube ima vrlo fleksibilnu regulativu sadržaja. Algoritam nagrađuje ono što drži pažnju i zadržava ljude na platformi, ne vodeći previše računa o etičkom pristupu sadržaju. U tom kontekstu, kreatori poput Yasserstaina koji svesno biraju da ostanu na strani odgovornog sadržaja za mlade, predstavljaju izuzetak vredan pažnje i razgovora, o tome kako se gradi i čuva taj unutrašnji kompas u sistemu koji ga ne zahteva. Inić je studirao montažu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu,...

Zašto Izrael smatra Hezbolah većom pretnjom od Hamasa? | Rat u Libanu | Momir Turudić | Agelast 334

Apr 26, 2026 2 hr 45 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Kao direktna posledica američko-izraelskog napada na Iran, u martu ove godine je ponovo počeo rat u Libanu. Hezbolah, kao deo iranske osovina otpora, reaguje ispaljivanjem raketa na Izrael, koji odgovara intenzivnim udarima na južni Liban. Prvi put od 1982. godine, Izrael bombarduje centralni i severni Bejrut. Više od 1.2 miliona ljudi je raseljeno za samo nekoliko dana. Liban nije imao trajni mir još od 1975. godine. Petnaest godina građanskog rata, izraelska ukupacija juga zemlje do 2000. godine, rat 2006, zatim prelivanje sirijskog sukoba, a onda su na sve to došli i ekonomski kolaps zemlje 2019. godine i velika eksplozija u Bejrutu 2020. O aktuelnom ratu i kontekstu u kojem se dešava, o tome kako je Hezbolah postao „država u državi“, o uticajima Irana i Izraela na libansko društvo, te izrazito kompleksnoj etničkoj i političkoj situaciji u Libanu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Momirom Turudićem, novinarom, prevodiocem i jednim od najvećih poznavalaca Bliskog istoka u regionu. Pre početka i na samom početku novog rata, naš gost je boravio u Libanu, a iskustva sa ulica Bejruta prepričava nam objašnjavajući izuzetno slojevitu društveno-političku situaciju ove zemlje. Urednik je portala „Oko“ na RTS-u, a pre toga je 18 godina bio zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme“. Više od dve decenje prati društveno-politička dešavanja na Bliskom istoku, sa posebnim fokusom na Avganistan, Pakistan i Iran. Govori farsi i prevodi sa tog jezika....

Kako i zašto su izumrli neandertalci? | Nova otkića u Srbiji | Dr Dušan Mihailović | Agelast 333

Apr 19, 2026 1 hr 47 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Na Zemlji su pre 50.000 godina živele dve vrste ljudi. Jedna smo bili mi, ljudi iz vrste Homo sapiens, a druga neandertalci, naši najbliži rođaci. Neandertalci su više od 200.000 godina naseljavali Evropu i delove Azije, preživeli nekoliko ledenih doba, a onda su za svega 3.000 godina potpuno nestali. Dugo su smatrani primitivnim bićima nesposobnim za bilo šta osim pukog preživljavanja, dok novija istraživanja pokazuju da su neandertalci, pored otkrića vatre, razvili sofisticirane tehnike lova, ukrašavali tela, sahranjivali mrtve, pa čak i oslikavali zidove pećina. Njihovo naglo izumiranje jedna je od najvećih misterija ljudske vrste. O neandertalcima, njihovih karateristikama, načinu života, društvenim odnosima, kontaktu sa modernim ljudima i izumiranju, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Dušanom Mihailovićem, redovnim profesorom i upravnikom Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naš sagovornik je jedan od vodećih stručnjaka za paleolit u jugoističnoj Evropi. Već dve decenije vodi istraživanja čiji rezultati menjaju razumevanje rane praistorije cele Evrope, na lokalitetima u pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva i Pešturina u Jelašničkoj klisuri. U Maloj Balanici je 2006. pronađen fragment donje vilice star oko pola miliona godina, najstariji ljudski fosil na području Srbije. U Velikoj Balanici su otkriveni zubi neandertalaca stari 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilom neandertalaca u istočnoj Ev...

Šta se zaista dogodilo u Černobilju? | 40 godina od katastrofe | Slobodan Bubnjević | Agelast 332

Apr 12, 2026 2 hr 51 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Pre punih 40 godina, 26. aprila 1986. godine, eksplodirao je četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobilj u blizini grada Pripjat, u tadašnjem Sovjetskom Savezu, a na teritoriji današnje Ukrajine. Te kobne noći, sat i 23 minuta nakon ponoći, tokom rutinskog eksperimenta, temperatura u reaktoru je za manje od jedne sekunde porasla na desetine hiljada stepeni. Eksplozija je razbacala zaštitnu ploču na vrhu reaktora tešku čak 2.000 tona. Reaktor je ostao otvoren gotovo godinu dana, ispuštajući radioaktivne čestice u atmosferu. Informacija o tome šta se zapravo dogodilo u Černobilju je kasnila na svim nivoima. Operateri u kontrolnoj sobi nisu znali da je reaktor eksplodirao, lokalne vlasti su čekale Kijev dok je Kijev čekao Moskvu, a svaka instanca je pokušavala da umanji ozbiljnost situacije, prikrivajući informacije od javnosti. Evakuacija 50.000 ljudi je zbog toga kasnila dan i po. Dok je nuklearni reaktor još uvek goreo, u Pripjatu su organizovane svadbe, deca su se igrala napolju, ljudi su išli na izlete. Sva deca iz Pripjata su morala da budu prebačena u sanatorijume na Krimu, gde su danima prana od radijacije. Zona od 30 kilometara oko elektrane ostaće neupotrebljiva za život ljudi narednih 15.000 godina. Posledice su vidljive i danas, a kada su ruske trupe 2024. prošle kroz tu zonu, samo prašina koju su podigli tenkovi bila je dovoljna da detektoru širom Evrope registruju povišenu radijaciju.U novoj epizodi podkasta razgovaramo o Černobilju i nuklearnoj...

„Deca koja su krenula u školu 1953. su se pobunila 1968." | Sanja Petrović Todosijević | Agelast 331

Apr 5, 2026 2 hr 44 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs U Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, svaki treći čovek na ulici bio je dete, a svaki drugi grob u zemlji bio je dečji. Sa sela je dolazilo 70% dece, iz porodica u kojima se niko nikada nije školovao. Majka svakog trećeg deteta koje je u školu krenulo 1953. bila je nepismena. Samo petnaest godina kasnije, ta ista deca kao studenti pokreću velike proteste juna 1968. godine. Blokiraju fakultete i traže obračun sa socijalnom nejednakošću. Između ta dva istorijska trenutka, dogodila se jedna od najambicioznijih reformi obrazovnog sistema u modernoj evropskoj istoriji. Reč je o velikoj reformi školstva provedenoj u FNR Jugoslaviji 50-tih godina prošlog veka. O toj reformi koja je imala ogroman značaj u procesu obnove društva i emancipcije stanovništva u ratom razorenoj Jugoslaviji, razgovaramo u narednoj epizodi podkasta. Naša sagovornica je dr Sanja Petrović Todosijević, istoričarka zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se društvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu nakon Drugog svetskog rata, sa posebnim fokusom na istoriju detinjstva i obrazovanja, ali i istorijom Holokausta i masovnih zločina na prostoru nemačke okupacione zone u Srbiji. Autorka je monografija „Za bezimene: Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954" i „Otećemo svetlost bučnom vodopadu: Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944-1959". Zajedno sa Aleksandrom Ilić Rajković uredila je kolektivnu monografiju „Bez škole šta bi mi?!...

„Našao sam balkanskog Dejvida Bouvija“ | Džipsii i Ahmed Hajdarović | Agelast 330

Mar 29, 2026 2 hr 18 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Jovan Živadinović poznatiji kao Džipsii, za kratko vreme je postao jedno od najzanimljivijih pop imena u regionu. Šira javnost ga je upoznala pesmom „Greh“, koju je izvodio na Pesmi za Evroviziju 2023. godine. Do drugog albuma „Jovan“ koji je objavljen nedavno, prešao je put koji ga je vodio od odrastanja u Zaječaru, preko nastupa u plesnoj grupi „LaLuna“ i srednjoškolskim mjuziklima, zatim otkrivanja talenta za pevanje i rada sa lokalnim producentima, a onda i debi albuma „Zapisi iz podzemlja“. U Beograd se preselio sa namerom da postane muzička zvezda, a potraga za saradnicima ga je dovela do Ahmeda Hajdarovića, producenta i osnivača nezavisne izdavačke kuće „Red Pill Production“. Ahmed dolazi iz drugačijeg sveta. Odrastao na Čuburi, bio je jedan od pionira psihodelične trens scene u Srbiji, obišao svet kao DJ, vodio klubove, radio u advertajzing industriji a onda se tokom pandemije kovida vratio muzici i postavio pitanje: „Zašto domaća pop muzika ne bi zvučala kao Kendrick Lamar ili Alicia Keys?“ Potraga za odgovorom ga je dovela do Jovana. Džipsii i Ahmed su gosti ove epizode našeg podkasta, a pričali smo o tome kako zapravo izgleda put muzičara od potpune anonimnosti do velike scene. Kako napraviti pop album u eri TikToka? Zašto je najteže napraviti jednostavnu pesmu? Koliko rada i discipline stoji iza onoga što spolja deluje kao čisti talenat? Spotify: https://open.spotify.com/album/6zD4gLPj5xk9RAShqZNeVy?si=xcMQ2wF5RsWqeSjhCanVgg Youtube: https://y...

„Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida" | Genocid u Gazi | Francesca Albanese | Agelast 329

Mar 22, 2026 1 hr 8 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Francesca Albanese je italijanska pravnica i ekspertica za ljudska prava koja od 2022. godine služi kao specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za ljudska prava u okupiranim palestinskim teritorijama. Prva je žena na toj poziciji za više od 30 godina. Decenijama se bavi pitanjem Palestine, a njen rad poslednjih godina doneo joj je globalnu prepoznatljivost kao jedne od najglasnijih kritičarki izraelskog režima. Angažman joj je doneo i sankcije. Izrael joj je 2024. zabranio ulazak u zemlju proglasivši je nepoželjnom osobom, a američka administracija Donalda Trumpa otišla je korak dalje. U julu 2025. godine, SAD su uvrstile Albanese na listu posebno označenih državljana, zamrznuvši joj imovinu i zabranivši američkim građanima i kompanijama bilo kakvu saradnju s njom. Sankcije su usledile nakon njenog izveštaja „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ u kojem je navela više od 40 korporacija, uključujući Microsoft, Amazon i Google, koje prema njenim nalazima pomažu Izraelu u kršenju međunarodnog prava. Diplomirala je pravo na Univerzitetu u Pizi, a ljudska prava je magistrirala na londonskom SOAS-u. Deset godina je radila za Ujedinjene nacije, uključujući UNRWA i Kancelariju visokog komesara za ljudska prava, savetujući vlade i civilno društvo na Bliskom istoku, u severnoj Africi i azijsko-pacifičkom regionu. Koautorka je knjige „Palestinske izbeglice u međunarodnom pravu“ objavljene u izdanju Oxford University Pressa. Njena najnovija knjiga „Dok svet...

„AI nije ni inteligencija niti je pametnija od čoveka.“ | Dr Vanja Subotić | Agelast 328

Mar 15, 2026 2 hr 46 min

Da li ste videli naš sajt? https://agelast.io/ Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelastJednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcastKripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7wETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167FB: https://www.facebook.com/galebnikacevicInstagram: https://www.instagram.com/agelast_/Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev A1: https://a1.rs/privatni Mazda:1. Web: https://www.mazda.rs2. Facebook: / mazdasrbija3. Instagram: / mazda.rs Da li nas veštačka inteligencija zaista razume ili samo izuzetno vešto prepoznaje obrasce i daje odgovore koji zvuče smisleno? Da li je uopšte možemo nazvati inteligencijom? Kakva je njena budućnost i može li postati pametnija od čoveka? Kakve posledice ostavlja na pojedinca, društvo i životnu sredinu? Da li je AGI (opšta generalna inteligencija) uopšte moguća? Da li su obećanja u oblasti AI-a utemeljena u stvarnosti ili pak novi ekonomski „mehur“? – pitanja su koja otvaramo u novoj epizodi podkasta, sa jednom od najvećih svetskih ekspertica iz ove oblasti. Naša gošća je Dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uže oblasti kojima se bavi su filozofija lingvistike, filozofija kognitivne neuronauke i filozofija veštačke inteligencije. Njena doktorska disertacija koju je odbranila 2023. godine je jedna od prvih na svetu koja se bavi velikim jezičkim modelima koji su implementirani u velikim čet-botovima. Za jedan od svojih radova je dobila nagradu za najbolji rad u grupaciji društveno-humanističkih nauka koju dodeljuje Zadužbina Đoke Vlajkovića. 1. Popularni tekst o tome šta je obrada prirodnog jezika i kako rade LLM-ovi:https://elementarium.cpn.rs/eseji/od-algoritma-do-cet-bota-autostoperski-vodic-kroz-obradu-prirodnih-jezika/2. Prevod originalno objavljenog eseja u Njujorkeru o tome da li će humanistika i univerzitet preživeti četbotove: https://oko.rts.rs/lat/lektira/5086650/da-li-ce-univ...

See all 200 episodes

–

0 ratings from members

Rate this podcast

No reviews yet — be the first member to rate "Agelast podcast".

This podcast, its content and its artwork are not owned by, affiliated with, or endorsed by Castquire.

„Svakog dana videli smo 16 izlazaka i zalazaka Sunca.” | Daniel Tani, NASA astronaut | Agelast 372

Share this podcast

Live Chart rankings

#7 Leisure 🇦🇪 AE

Chart history

🇦🇪 Leisure Best #7

Podcast details

Created by: Galeb Nikačević Hasci-Jare
Status: Active
Latest episode: Nov 8, 2026
Episodes: 400
Release period: Weekly
Avg. episode length: 2 hr 21 min
Explicit: No
Language: Serbian

Links

Official website ↗ Apple Podcasts ↗ RSS feed ↗

Is this your podcast?

Claim it to show it on your profile. Using the email from your RSS feed approves it instantly.

Keep listening

Discover more podcasts like this.

Browse podcasts See the charts